Укус твојих брадавица

Поглед...

Пришао сам ти тихо иза леђа. Било је време за још једну превару. Спустио сам нежно своје руке на твоја рамена и упитао те да ли би могла да ми помогнеш.Иако је било јасно да је све готово, да магија више не станује овде, да је огољени безобразлук са јефтином иконографијом на сцени, ухватила си ме за шаке, бацила поглед преко рамена и тихо упитала:
Зашто то радиш? Наравно да хоћу и не заборави никада те та друга неће волети као ја, јер ти си моја једина муза и инспирација.
Добио сам те децембарске вечери пуног месеца и више него што сам тражио, уз подсмех твојој искрености, јер увелико сам се распадао у самољубљу и недостатку реалности...А ти, само си ме тужно гледала...



Не дај на себе...

Данас си ми рекла како си ужасно депресивна, да не престајеш да мислиш на њега и да не можеш себи да опростиш како си могла да направиш такву грешку, као нека шипарица да се толико заљубиш. Кажеш да има нову девојку. Па шта, нека има и не брини ништа, време лечи све, само издржи, не дај на себе...



Оживљавање...

Еј, прошло је тридесет година и ти ми данас пишеш да сам још увек у твојим, како кажеш, себичним мислима, да наше младалачко лудило још увек траје и да ме још увек волиш. Чиме сам ја то заслужио. Мала, будиш у мени нешто што можда не би смела и тераш ме да учиним тај сулуди потез тражећи да једно младалачко лудило оживи. Да ли се то сме у овим годинама :)



Ти...

Вотка од синоћ имала је укус твојих брадавица. Сваки дим који сам повукао из безброј попушених цигарета мирисао је на твоја рамена.