Осмех уместо стида

Да, стидим се што не умем да ти довољно јасно покажем колико ми значиш. Да бар могу некако тај стид у радост да претворим, па да је на равне части поделимо. Осмехом да душу једно другом хранимо у ноћима бесаним.

Midnight tango

Ове ноћи водиш битку са самом собом. Емотивна драма, танго. Should I Stay Or Should I Go...

Рекао сам ти да живот није један дан и да ваља понекад да се закочи. Пошто је емотивна драма у питању, не верујем да ћеш поступити разумно. Све заборави и зато одговоре не тражи на другом месту. Они се налазе само у твоме срцу...

Сврби ме мозак...

Дозволио сам ти да ме додирнеш и направио сам изгледа велику грешку.Једним наизглед обичним додиром подвукла си ми се под кожу. Не знам шта да радим. Ишао сам на консултације код др Зарића, знаш оног дерматолога, питао сам га да ли зна за неки сличан случај.Прво ме гледао, па ћутао, а онда рече да не зна и да изађем из ординације, да има посла. Био сам после и у апотеци, па сам и тамо питао, али само слежу раменима. Немају лек. Додуше, мало су ме чудно и тамо гледали, ал'нема везе, били су фини. Него, сврби ме на све стране. Знаш кад ме мозак сврби од тебе... Ти што се под кожу увлачиш, јебем ли ти чаканац!

Вашарске чаролије

Поклањам ти ово лицитерско срце са огледалом, у знак љубави, које никад не би било да тебе није. Чувај га, па једног дана кад будеш спремна, поклони га и ти неком, ко ти за срце прирасте.

Телевизија лаже...

Гледао сам те данас на телевизији. Замисли, био неки филм - гангстерски! Два сата пуцају, туку се, убијају, пршти на све стране. Бар тако су ми после причали, јер ништа ја то нисам видео. Код мене само ти. Преко целог екрана, како се онако, испод ока, смејуљиш. Неко је ту луд, изгледа...

Битанга и принцеза

Рекао сам ти шапатом, заносно и страсно,
док се око нас љуљало на десетине хиљада задовољних људи,
"Желим да те имам овде и сада".
Само си ме погледала, пољубила, зажмурила и почела да се скидаш...
(Једном у животу, Бијело Дугме - Концерт на хиподрому)

Окамењен погледом

Шта си то сад смислила
Да погледом ме окамениш
Речима да ми мисли окујеш
Додиром да ме на комаде разнесеш
Ти немиру, што ноћима због тебе
сновима робујем...

Викенд почиње у петак...

Ноћас као киша око Крагујевца. Невероватно! Договорили смо се пре него што смо почели овај прљави плес,да ћемо бити разумни. Казала си да нећеш, не волиш и не знаш да лажеш, да ово између нас је само међутим. Као неко зезање. А ја теби обећах да те нећу гњавити тешким осећањима. Бејбе, како време пролази, чини ми се да смо заборавили на обећања.Нисмо баш неки карактер.Ово се отело, иде негде, а немам појма где...

Она се зове Љубав

Да није тих твојих увојака безобразних, осмеха милог и "чувај се" сваки пут кад се растајемо, тешко да би било и овог шапутања. Што се мене тиче, слободно можеш да промениш име. Од данас, ако ме неко пита како се зовеш, свима ћу рећи - она се зове Љубав...

Много ми се свиђаш...

Данас си баш лепа, мислим лепа си ти увек, али данас си ми баш лепа. Е,сад ти мислиш да ти се удварам и то, али није. Знаш шта је било. Прошао сам кроз центар пешице неколико пута и мало сам гледао око себе. Не знам шта ми било.Иначе,то не радим од како сам се загледао у тебе. И испало на добро. Тачно сам се уверио да не умишљам. Стварно си лепа. И згодна...Ето! Ај'д сад брзо да се љубимо, док нам се усне не упале од врелих пољубаца.

Ако ветар дуне вечерас...

Кад те видим све ми се побрка, а знаш, није то у реду. Сатима се сваки пут припремам и смишљам, кад се сретнемо, шта да ти кажем. Причао сам са Марком о томе. Баш сам му се жалио. Ништа он не разуме. Смејао се и каже да сам будала. Да све то време радим нешто паметно, уместо што смишљам, па после заборавим те речи за тебе, каже Марко, могао сам опасну лову да згрнем. Ето шта сам доживео. Није то у реду, ал'не љутим се. Ако ветар дуне вечерас на твоју страну упаковаћу у њега најнежније пољупце, па ћу ти их послати да ти образе милују.У међувремену смислићу већ нешто да ти кажем кад се видимо следећи пут...Ваљда ми се сад неће побркати.

И то се зове пролеће...

Киша је и данас тако падала, све ми се ноге расквасиле. Колико пута сам само прошао поред твоје куће, а не смем да уђем.Све нешто обилазим, смишљам шта ћу и како ћу. Много сам ти данас покисао, тако да ако ме нема ових дана, само да знаш, вероватно сам на лековима.Ко зна, можда док оздравим и смислим нешто паметно...

Жеља

Волео бих да се сретнемо
У Дубровнику с пролећа кад липе цветају
Да те поведем за руку Страдуном
Да осетиш под ногама векове
Да те пољубим испред цркве Светог спаса
Да војска млетачка љубав ти моју
Као жртву принесе на олтар
А госпари сокове страсне
Да ти у пехаре сребрне сипају

Магнетне силе

Ово је последњи пут да се опраштамо, након што смо заједно зној проливали, у кревету који шкрипи, док се два тела, као магнетом спајају...Купићу ти нови кревет, па нек пукне где пукне.

'Ома им ја рек'о...

Е, ајд'погледај у небо вечерас. Видећеш једну звезду, тамо лево, што се смеши и као да трепери у мраку.Знаш, то сам је тамо оставио само за тебе. Да те подсећа да си моја звезда вечита. Не лажем, стварно. Прошле ноћи, дошли ванземаљци код мене у собу. Нећеш веровати, питали ме да ли имам једну жељу да ми испуне. Ал' о'ма! И ја им рек'о. Јебо те, погледам у небо, кад оно стварно...

Спознаја

Дозволила си ми да трајем, тек толико, као кловн са оном смешном капом на глави, до последњег аплауза под циркуском шатром. У мрачној соби успомена, као лудак окрећем се.Гутам снове које не би смео и тражим упорно барем мрву прошлости, што на тебе подсећа.Чекам и надам се...

Прстом обележи...

Док тако седимо, слушамо Клептона и испијамо гутљаје чаја од бруснице, нешто мислим у тој мојој лудој глави.Како би било да се сад спакујемо, потоваримо ствари у гепек, затворимо очи, завртимо глобус и прстом обележимо место где ћемо се зауставити, једном заувек. Не могу овако више, ово место ме не држи...

Као да ти ништа нисам рекао...

Молим те да, пре растанка, следећи пут, када у твојој малој соби, на крају града, будемо водили љубав, обучеш онај црвени комбинезон, са ситним жутим звездицама и махнеш ми са прозора. Али,нека то буде као да ти сад ништа нисам рекао...

Лекција

И на тренутак да цитирам анонимног аутора: Научио сам... Да љубав, а не време, лечи све ране...Научио сам...

Заиграјмо "онај" танго...

Ето ме још једном, док ноћ прекрива дан. Дахом својим да покушам да те залудим и отмем од коњаника презрених, што на крилима ветра, обесмишљавају сваку помисао на нас двоје. Хајде да још једном заиграмо "онај" танго, који смо толико пута до сада играли. Попут два факира, голим табанима на срчи стакла коју су злодуси просули пред нас да ноћ ову печатирамо. Хм,смислио сам начин како ћу да те отмем.

Па нек'пукнем...

Нека, одлучио сам, покушаћу још једном да те освојим. Па нек пукнем, распаднем се као украдена лубеница, коју деца лети разбијају о бетон и потом је у сласт, тако распаднуту поједу...

Магновење

Колико сам само био заслепљен. Опседнут, нисам чуо твој очајнички вапај. Залуданост да се спасе оно што се спасти не може.Већ одавно урушено потиснутим, скриваним и коначно заборављеним емоцијама. Како се то десило и чему смо се штедели?! Еј, ти и ја, два позната расипника! Сваки твој одоцнели покушај, био је ношен погрешним корацима, јер увелико сам спокој тражио у наручју друге, тражећи пут да се заријем у срце љубави у магновењу наговештаја. Колико само жара и колико речи бираних сам трошио да би на крају схватио...

Ћутиш!

Знам, није то једноставно питање, али, немој да се лажемо, имаш ти ту моћ да ми одговориш чак и кад одговор изгледа немогућ. Како да патњу прикријем, како да се носим са болом у грудима који не попушта и сваки пут кад на тебе помислим постаје све већи и тежи...Ћутиш!

Samo namigni jednom...

Ако икада покушаш да дохватиш звезде, потражи ме, волео би да будем ту и да ти дам лоповске мердевине. Ако пожелиш да урониш у дубине, којих се многи плаше и страхују да би могли у њима заувек без даха да остану, бићу ту - да ти додам кисеоник. Ако одлучиш да са литице као птица полетиш, не брини, крила ћу ти бити.

Где год да кренеш, шта год да радиш, ту сам само намигни једном. Тим твојим оком гаравим и осмехом дај ми знак да магија може да почне. Ангажовао сам армију бајковитих ликова и сви спремно чекају.Тренутно немамо паметнија посла. Колона чудака, невидљивих свету обичном, са лицитерским срцима у рукама, стрпљиво чека тај знак да покрене чудо које се љубав зове. Одбројавање је почело, ти си на потезу и немој да оклеваш. Загризи, ионако немамо шта да изгубимо.

Радост живота дадох ти име...

Мој живот не би био достојан човека да није твојих милих уздисаја у праскозорје. Свако ново буђење, као нови живот... И твој мирис за леђима, не случајно, радост живота, дадох ти име...