уторак, 23. август 2011.

Двобој

Изазвала си ме, па да ти шапнем нешто... Бокс је племенита вештина, јер постоје јасна правила борбе и ту ударци долазе искључиво у рукавицама.
Живот је нешто друго, нема правила и кад крену ударци најчешће стижу тамо где највише боли, испод појаса. А ударају сви са свих страна, осим оно двоје, троје које обично не схватамо озбиљно и на које не обраћамо пажњу превише. Тек тада, кад почне да пљушти, кад јако заболи постанемо свесни колико смо усамљени и рањиви. И не заборави, није страшно пасти, страшно је ако не устанеш. Коначно, потражи оних двоје, троје, али не очекуј превише. Ако добијеш искрену, топлу реч утехе, траве да видаш ране и пешкир да обришеш сузе, крв и зној, довољно је. Ниси сама и имаш искрене пријатеље.Мада није лоше да ако стварно желиш да имаш пријатеља, одеш до неког азила за животиње и узмеш једног пса.





4 коментара:

  1. Na predstojecem popisu izjasnicu se kao bubamara, bicu zasticena... Pazi, ako me ubijes ovom muzikom i jos u dvoboju, platices kaznu 15,000.00

    ОдговориИзбриши
  2. Пријавио сам се за пописивача, долазим...
    Срдачно твој
    Марабубац :)

    ОдговориИзбриши
  3. Nasmejao si me kao i uvek, ali zaboravio si ko je predsednik popisne komisije.Bojim se samo da ne dodje on ili neki njegov poDVORNIK

    ОдговориИзбриши
  4. Бубамаро, лет, лет, у широки свет, донеси ми писмо, видели се нисмо, ја и ујка Паја још од прошлог маја.

    ОдговориИзбриши