субота, 28. јануар 2012.

Мушке ствари...

Пре и после тебе све је исто. Постоји савршена форма, али недостаје садржај. Плашим се. Да ли ће бесмисао победити жељу да се наруши форма?!

Гледамо се преко дубоке реке и сваког дана ширимо руке беспомоћно. Разум нам говори да су таласи непремостиви.

Да ли ћу скупити довољно храбрости да ризикујем, скочим у брзаке, запливам... Хоћу ли снаге имати да победим вирове и дотакнем другу обалу са које ми се тако заводљиво осмехујеш. Да чамац правим времена немам, да чекам да река пресуши, не могу. Време је за одлуке.

Чујем те како вичеш са друге обале да си спремна да скочиш у пенушаву реку. Не чини то, буди ту, ово су мушке ствари...

понедељак, 23. јануар 2012.

Записано је...

Гледам те и осетим како ми течеш кроз вене. Срце лупа и казује стихове љубавне. Душу ми паралишу, као змије ујед. Знам, правиш се да ме не видиш и само крајичком ока дајеш ми знак да ипак вреди. Да покушам, не посустајем... Да те заведем, отмем, сакријем и љубим док нам се усне не истопе.
Бићеш моја, tако је записано, а ти знаш да читаш и речима верујеш.

среда, 11. јануар 2012.

Divno je...

Грубијан, балканац, ништарија, егоманијак, шта су све жене говориле о мени, по правилу када сам их остављао, или када су ме остављале. Свака ми је срце, мачјим ноктима изгребала и ожиљак оставила. Знаш, огруби човек од таквих прича, па почне да верује у њих. И онда одједном ти. Прво ми вратиш осмех на лице, па ми се под кожу подвучеш, душу повратиш. Пази, почео сам озбиљно да сумњам у те женске приче.

Гледам ноћас, месец луди како сија ко да је пома'нит'о. Срце ми нешто заиграло. Некако сам ти романтичан постао, само што не заплачем. Разњањавио се. Сав сам ти неки нежан. На себе не личим. К'о затвореник у ћелији, ударам рецке на зиду, бројим дане. Живим да те дотакнем, љубав с' тобом поделим. Ти и ја,  две битанге сломљеног срца, на утабаној стази уздисаја и страсних загрљаја.Знам, долази тај дан...
 

понедељак, 02. јануар 2012.

О сусретању и друге приче...

Почињем полако да се пакујем, а знаш шта то значи. Не могу више да исчекујем, да се надам и слутим. Крећем, само пре него што ти пођем ка југу у наручје, свратићу часом до банке, треба тамо нешто да обавим. Ау, знаш какву сам чарапу набавио...
Е, да, ипак, ако ме случајно нема ових дана, онда да знаш, држава ми укинула интернет, али су ми дали стан и храну...