среда, 11. јануар 2012.

Divno je...

Грубијан, балканац, ништарија, егоманијак, шта су све жене говориле о мени, по правилу када сам их остављао, или када су ме остављале. Свака ми је срце, мачјим ноктима изгребала и ожиљак оставила. Знаш, огруби човек од таквих прича, па почне да верује у њих. И онда одједном ти. Прво ми вратиш осмех на лице, па ми се под кожу подвучеш, душу повратиш. Пази, почео сам озбиљно да сумњам у те женске приче.

Гледам ноћас, месец луди како сија ко да је пома'нит'о. Срце ми нешто заиграло. Некако сам ти романтичан постао, само што не заплачем. Разњањавио се. Сав сам ти неки нежан. На себе не личим. К'о затвореник у ћелији, ударам рецке на зиду, бројим дане. Живим да те дотакнем, љубав с' тобом поделим. Ти и ја,  две битанге сломљеног срца, на утабаној стази уздисаја и страсних загрљаја.Знам, долази тај дан...
 

3 коментара:

  1. .."strpljivo cekam da tela zadrhte u zagrljaju tajnovitom"...

    ОдговориИзбриши
  2. ove lepe stihove su namenjene MENI ili....brm.. brm...:)ljubim te tamo gde najvise volis

    ОдговориИзбриши
  3. На свилен гајтан, вежи ме к'о звонце
    И само цимни кад пожелиш - ја ћу позвонити...
    (Балашевић)

    ОдговориИзбриши