петак, 24. фебруар 2012.

Ја сам Баја

Мала моја луда је ко струја
Љубав наша на све стране буја
К'о аброзија сад се она шири
Сунце сија, а и ветар пири.

Мала моја да ти љубим уста
Не иди по селу и не буди пуста
Село свашта  о теби већ прича
Дођи 'вамо да те љуби чича.

Мала моја мене много воли
Што је варам њу ништа не боли
Ја јој пружам све што она тражи
Зато она верује и у ове лажи

Мала моја мисли да сам баја
Мајци мојој хоће да је снаја
Ја је волем к'о што волем себе
Није мени криво што је други ...

Срешћемо се негде преко пута,
Зато на ме ти не буди љута
Емоције наше у првом су плану
Све остало мала, метимо у страну

3 коментара:

  1. Једном приликом један човек позва свога пријатеља Индијанца у госте у велики град. Повео га је у разгледање града и док су шетали Индијанац одједном рече: - Чујем цврчка! - Немогуће је да од оволике буке, брујања аутомобила и галаме ти можеш чути цврчка! - рече му пријатељ. – Немогуће?! Индијанац се на то сагну, разгрну грм и показа му цврчка. - Али како? - упита његов пријатељ. Индијанац на то затражи један новчић и испусти га на тротоар. Новчић зазвечи! Пролазници се зауставише и окренуше према месту одакле је долазио звук палог новчића. - Оно што си научио слушати, чућеш, ма каква бука била, ма где био! - одговори Индијанац. - Видиш, ови људи су у буци чули новчић, а ја сам чуо цврчка.

    ОдговориИзбриши
  2. Величина твојих речи
    Побеђује снагу ветра
    (Обојени програм)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман10. март 2012. 18:00

    cika bajo strpaj svoje juce u jednnom otrcanom kuferu i reci dobar dan novom suncu..ljubi te neko preko puta

    ОдговориИзбриши