Звуком виолине бих ти косу миловао,
уздасима бројао младеже на телу,
перлама из маште
снове бих ти украсио...
само, кад би хтела са мном.
Да успем некако
Да те поведем у вртове рајске
да дам оно што одувек
љубоморно чувам...
само, кад би хтела са мном.
Да ти у душу уденем
оно што сам за тебе најдража
одувек чувао и склањао
Од свих тих што су распојасане
давале и отимале,
од свих тих других похотних жена.
што су плакале и смејале се у мом наручју...
само кад би хтела са мном.
Теби, поклонио бих љубав
што у срцу скривам
ону о којој се песме вековима певају.
само кад би смела са мном.
