Испричаћу ти како сам се заљубио у тебе
Како сам к'о неки мамлаз без даха остајао
док си у тој белој летњој сукњи на калнере
спуштеној безобразно на те бокове к'о Богове
поносно улицама ходила,
а тротоари су се миловали са твојим стопалима.
Ни сам незнајући каква се похотна олуја спрема
Гледао сам те кришом, док си нехајно држећи руке међу ногама
седела у предвечерје испод оне жене што слободу симболизује.
Заљубио сам се, а да нисам ни знао.
Крао сам те, а да свестан нисам био.
Љубав је из мене говорила
Течно и разговетно,
неодољиво и слаткоречиво,
Једном и заувек,
Као никада до тада.
Био је то језик скројен за нас двоје.
Тако сам се заљубио у тебе, к'о мамлаз неки
ни сам не знајући каква се похотна олуја спрема.
Срећна ти годишњица љубави моја.
Нико ти је украсти не може, јер она је само наша.
