уторак, 14. јун 2011.

Отиш'о...

Ако те неко пита ових дана где сам, кажи да сам отишао. Вратићу се опет на пролеће, кад заруди вишња, она стара, испред куће покојног деда Милана. А, ако неко пита, а што сам отиш'о, кажи да сам морао. А, ако неко пита, а што сам мор'о, само се насмеј и кажи, ма вратиће се он на пролеће. Сигурно... И знаш шта, онда се уозбиљи, подигни десну обрву, па им кажи да си се шалила и да више никад нећу доћи. Е тако. Нек'мисле шта хоће, а ти знаш где сам...

4 коментара:

  1. Obecala je da ce doci ako bude lepo vreme
    Brinuo sam o vremenu pisao svim
    meteoroloskim stanicama
    Svim postarima svim pesnicima, a narocito sebi
    Da se kise zadrze u zabacenim krajevima.
    Bojao sam se da preko noci ne izbije rat
    Jer na svasta su spremni oni koji hoce da ometu nas sastanak
    Sastanak na koji vec kasni citavu moju mladost.

    ОдговориИзбриши
  2. Ја сам њен лични песник као што она има и личне љубавнике. Само се још несрећни песници курвинск баве надом. (Матија Бећковић)

    ОдговориИзбриши