петак, 17. јун 2011.

Мириси и додири

Липа ми под прозором мирише. Ех, да си бар ту, па да заједно, док ти се образи румене, делимо ову ноћ. Нећеш веровати, луди месец пун, поново игра ону игру невидљивих сенки. Само зажмурим и осетим твој додир, твој дах на врату, усне меке и сочне, брескве ране, што их тако мало има. Сачуваћу ову ноћ док ми не дођеш и донесеш опет радост међу ова четири зида...

Нема коментара:

Постави коментар