Гледао сам у бескрајно небо обучено у јесење плаветнило и ето птица како лете. Широко раширених крила, пловиле су међу облацима свакаквим. Сео сам испод крошље оног храста у порти, прекрстио ноге, запалио цигарету и као да сам те видео горе. Како јездиш, међу птицама, ка Алемањи...
Осмехнуо сам се и казао, онако себи у браду - е то се зове слобода. Добра је прва реченица, истинита, али она друга, из књиге, неизговорена је још боља.Капираш - опасне игре, поремећен ритам и пољубац на оно место...
Али, никад, никад не заборави: "Слобода није једноставан домаћи задатак, она је свест о складу несавршених људи, слобода те чека - узми је..."
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши