понедељак, 07. новембар 2011.

У неимању

Добио сам самопоуздање, поново почињем да гледам свет кроз ружичасте наочаре, уздижем се и осмех на лицу носим. Узимам ваздух и ширим руке високо према небу, више нисам сам. У грудима ватра, степенице прескачем високо уздигнуте главе. Знаш како се то зове, тај повратак на стазе познате, утиснуте стопе у снегу? Име твоје носи...

Нема коментара:

Постави коментар