понедељак, 14. новембар 2011.

Пролеће у глави пева...

Пун месец ми стазе старе обасјава. Хитам ти у загрљај, док мразеви стежу. Видим иње јутарње како се на гране, у праскозорје, као магнетом лепи.Руке ми хладне,образи румени, око срца топло, а душа у грудима, као чигра циганска, поиграва. Зима све ближа, а мени пролеће у глави, песму љубавну пева.Знам видећу те, усне чудновате да бар једном пољубим, само немој ником да кажеш, тако ти осмеха тог срамежљивог...

8 коментара:

  1. da mi je samo vratiti kazaljke...pa da opet zadrhtim pod tvojim staklenim pogledom...

    ОдговориИзбриши
  2. strah me...plakacu opet....zaboravljas...

    ОдговориИзбриши
  3. Ако,само нека буду сузе радоснице, овај пут...

    ОдговориИзбриши
  4. uzmi me za ruku...i sapni tiho..TVOJ SAM!!!!

    ОдговориИзбриши
  5. И рече Бог: "Нека буде светлост!" И би светлост. И виде Бог да је светлост добра;и растави Бог светлост од таме. Светлост прозва Бог дан, а таму прозва ноћ. Тако буде вече, па јутро - дан први. (1.Мојсијева 1:3-5)

    ОдговориИзбриши
  6. Povela bih te i dovela bih te u kuću matere svoje; ti bi me učio, a ja bih te pojila vinom mirisavim, sokom od šipaka.

    ОдговориИзбриши
  7. Дијете у ноћи
    као ти и ја
    Странац у пролазу
    као ти и ја
    Цвијеће на граници
    тоне у сан... Џони

    ОдговориИзбриши