субота, 17. децембар 2011.

Децембарско лудило

Овог јутра киша лије над Србијом. Пробудила си ме пољупцима врелим. Ех, како си се само умешно као краљица из најстрашнијих, војничких, еротских маштања ушуњала у моју постељу.



Као лопов искусни, снове ми украла. Седим и слушам како ветар са севера насрће и лупа кишним капима на моје прозоре. Што ми то радиш, ти тајно моја скривена. Дај бар још, сат - два да мало одморим...


 

7 коментара:

  1. lepo je imati tajnu,bolovati od tajne,probuditi se u prazno jutro i setiti se svoje tajne.Tajna je jedino parce sopstvenog zivota,uzivanje u bezazlenoj sebicnosti.Tajna je kao neko unutarnje sunce koje greje samo nas:))))))))))))

    ОдговориИзбриши
  2. Безазлен сусрет, неколико погледа, реченица, "случајних додира" и тајна је постала неизбежна. Уз мало храбрости жеља је победила, а слобода је запевала песму радости...

    ОдговориИзбриши
  3. ....samo ti spavaj..a ja cu naci vec neki nacin kako da ti se opet usunjam......znas,da sam lopov veliki..............samo da me niko ne vidi

    ОдговориИзбриши
  4. ..izvini..jedan moj nestasni pramen ti je pao preko lica kad sam te poljubila.......a i htela sam da otvoris poklon koji sam ti donela....

    ОдговориИзбриши
  5. Упорно ми мењаш ритам срца.Еротизујеш ми мисли. И само да знаш, прамен ћу да задржим, кад ниси ту, да ми будеш ту...

    ОдговориИзбриши