Тако тиха, деловала си забринуто. Питао сам да ли могу да помогнем, а ти си се само насмејала и казала:
- Дечаче мој, а шта мислиш да коначно одрастеш.
Твоја плава коса и груди као јабуке скривене испод беле летње хаљине, опчиниле су ме. Сигурно, бићу жив још два дана...
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши