среда, 28. септембар 2011.

Два минута

Питала си ме - имаш два минута? Помислио сам, Боже шта сад ово значи, јер никад ниси тражила, увек си само давала. Два минута као вечност, као у безваздушном простору без боце са кисеоником. Дах си ми одузела. Само два минута била су довољна да се сруши та кула Вавилонска коју смо градили све ово време. Остале су само рушевине једне недосањане приче о двоје које су се волели. Требаће време да се поново каже ја, уместо ми, да ли то знаш, ти тајно скривена...

3 коментара: