Пре и после тебе све је исто. Постоји савршена форма, али недостаје садржај. Плашим се. Да ли ће бесмисао победити жељу да се наруши форма?!
Гледамо се преко дубоке реке и сваког дана ширимо руке беспомоћно. Разум нам говори да су таласи непремостиви.
Да ли ћу скупити довољно храбрости да ризикујем, скочим у брзаке, запливам... Хоћу ли снаге имати да победим вирове и дотакнем другу обалу са које ми се тако заводљиво осмехујеш. Да чамац правим времена немам, да чекам да река пресуши, не могу. Време је за одлуке.
Чујем те како вичеш са друге обале да си спремна да скочиш у пенушаву реку. Не чини то, буди ту, ово су мушке ствари...
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши