Битанга и принцеза

Рекао сам ти шапатом, заносно и страсно,
док се око нас љуљало на десетине хиљада задовољних људи,
"Желим да те имам овде и сада".
Само си ме погледала, пољубила, зажмурила и почела да се скидаш...
(Једном у животу, Бијело Дугме - Концерт на хиподрому)

Окамењен погледом

Шта си то сад смислила
Да погледом ме окамениш
Речима да ми мисли окујеш
Додиром да ме на комаде разнесеш
Ти немиру, што ноћима због тебе
сновима робујем...

Викенд почиње у петак...

Ноћас као киша око Крагујевца. Невероватно! Договорили смо се пре него што смо почели овај прљави плес,да ћемо бити разумни. Казала си да нећеш, не волиш и не знаш да лажеш, да ово између нас је само међутим. Као неко зезање. А ја теби обећах да те нећу гњавити тешким осећањима. Бејбе, како време пролази, чини ми се да смо заборавили на обећања.Нисмо баш неки карактер.Ово се отело, иде негде, а немам појма где...

Она се зове Љубав

Да није тих твојих увојака безобразних, осмеха милог и "чувај се" сваки пут кад се растајемо, тешко да би било и овог шапутања. Што се мене тиче, слободно можеш да промениш име. Од данас, ако ме неко пита како се зовеш, свима ћу рећи - она се зове Љубав...

Много ми се свиђаш...

Данас си баш лепа, мислим лепа си ти увек, али данас си ми баш лепа. Е,сад ти мислиш да ти се удварам и то, али није. Знаш шта је било. Прошао сам кроз центар пешице неколико пута и мало сам гледао око себе. Не знам шта ми било.Иначе,то не радим од како сам се загледао у тебе. И испало на добро. Тачно сам се уверио да не умишљам. Стварно си лепа. И згодна...Ето! Ај'д сад брзо да се љубимо, док нам се усне не упале од врелих пољубаца.

Ако ветар дуне вечерас...

Кад те видим све ми се побрка, а знаш, није то у реду. Сатима се сваки пут припремам и смишљам, кад се сретнемо, шта да ти кажем. Причао сам са Марком о томе. Баш сам му се жалио. Ништа он не разуме. Смејао се и каже да сам будала. Да све то време радим нешто паметно, уместо што смишљам, па после заборавим те речи за тебе, каже Марко, могао сам опасну лову да згрнем. Ето шта сам доживео. Није то у реду, ал'не љутим се. Ако ветар дуне вечерас на твоју страну упаковаћу у њега најнежније пољупце, па ћу ти их послати да ти образе милују.У међувремену смислићу већ нешто да ти кажем кад се видимо следећи пут...Ваљда ми се сад неће побркати.

И то се зове пролеће...

Киша је и данас тако падала, све ми се ноге расквасиле. Колико пута сам само прошао поред твоје куће, а не смем да уђем.Све нешто обилазим, смишљам шта ћу и како ћу. Много сам ти данас покисао, тако да ако ме нема ових дана, само да знаш, вероватно сам на лековима.Ко зна, можда док оздравим и смислим нешто паметно...

Жеља

Волео бих да се сретнемо
У Дубровнику с пролећа кад липе цветају
Да те поведем за руку Страдуном
Да осетиш под ногама векове
Да те пољубим испред цркве Светог спаса
Да војска млетачка љубав ти моју
Као жртву принесе на олтар
А госпари сокове страсне
Да ти у пехаре сребрне сипају

Магнетне силе

Ово је последњи пут да се опраштамо, након што смо заједно зној проливали, у кревету који шкрипи, док се два тела, као магнетом спајају...Купићу ти нови кревет, па нек пукне где пукне.

'Ома им ја рек'о...

Е, ајд'погледај у небо вечерас. Видећеш једну звезду, тамо лево, што се смеши и као да трепери у мраку.Знаш, то сам је тамо оставио само за тебе. Да те подсећа да си моја звезда вечита. Не лажем, стварно. Прошле ноћи, дошли ванземаљци код мене у собу. Нећеш веровати, питали ме да ли имам једну жељу да ми испуне. Ал' о'ма! И ја им рек'о. Јебо те, погледам у небо, кад оно стварно...