среда, 18. мај 2011.

Ако ветар дуне вечерас...

Кад те видим све ми се побрка, а знаш, није то у реду. Сатима се сваки пут припремам и смишљам, кад се сретнемо, шта да ти кажем. Причао сам са Марком о томе. Баш сам му се жалио. Ништа он не разуме. Смејао се и каже да сам будала. Да све то време радим нешто паметно, уместо што смишљам, па после заборавим те речи за тебе, каже Марко, могао сам опасну лову да згрнем. Ето шта сам доживео. Није то у реду, ал'не љутим се. Ако ветар дуне вечерас на твоју страну упаковаћу у њега најнежније пољупце, па ћу ти их послати да ти образе милују.У међувремену смислићу већ нешто да ти кажем кад се видимо следећи пут...Ваљда ми се сад неће побркати.

Нема коментара:

Постави коментар