Чини ми се да стрмоглаво падам, да ми се тло под ногама измиче. Да ми спаса нема. И када помислим да је готово, да ме више нема, одједном ти. Довољан је само један поглед, осмех твој и чини ми се да све могу, да ни небо није граница. Да те нема, требало би те измислити, сећаш се кад сам ти рекао....
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши