Двобој

Изазвала си ме, па да ти шапнем нешто... Бокс је племенита вештина, јер постоје јасна правила борбе и ту ударци долазе искључиво у рукавицама.
Живот је нешто друго, нема правила и кад крену ударци најчешће стижу тамо где највише боли, испод појаса. А ударају сви са свих страна, осим оно двоје, троје које обично не схватамо озбиљно и на које не обраћамо пажњу превише. Тек тада, кад почне да пљушти, кад јако заболи постанемо свесни колико смо усамљени и рањиви. И не заборави, није страшно пасти, страшно је ако не устанеш. Коначно, потражи оних двоје, троје, али не очекуј превише. Ако добијеш искрену, топлу реч утехе, траве да видаш ране и пешкир да обришеш сузе, крв и зној, довољно је. Ниси сама и имаш искрене пријатеље.Мада није лоше да ако стварно желиш да имаш пријатеља, одеш до неког азила за животиње и узмеш једног пса.