Меркам те данима и знам да ме очима гуташ. Обоје меримо да ли вреди. Како да спојимо два тела, додирнемо се грудима, усне ужарене у пољубац замотамо, а да нико не сазна, не наслути, да тајну сачувамо. Да ли је то само хир, слабост, тренутак када се непозван појави мистични осећај што поглед магли, кад се сви окови кидају, кад страст надвладава разум. Искра која тело протресе, као када се пастрмка избаци на површину реке, након што се ухвати на удицу риболовца, који живи за тај тренутак.
Знаш шта, пробаћу па шта буде. Почињем, одма' сутра, жестоко да ти се удварам. Горе од овога не може. Чежња ми утробу кида, а гледати те крадом више не могу...
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши