Можда бих требао да некако покушам да ствари поправим. спасем. Чини ми се да и када бих хтео, не знам одакле да почнем. Нас двоје смо у међупростору и зато не могу да се правдам за нешто што не постоји.Ми смо велика илузија, а да би илузија постојала у њу се мора веровати. Ту нема половичних решења, компромиси не постоје.Измаштали смо се и питање свих питања је како да се реализујемо, а да магија потраје. Што се мене тиче лако, јер "све је нестварно" и нисам то ја измислио. Само сам прихватио мисао мудраца... Дај мајке ти, уозбиљи се и врати тај осмех на лице.
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши