Пролеће у глави пева...

Пун месец ми стазе старе обасјава. Хитам ти у загрљај, док мразеви стежу. Видим иње јутарње како се на гране, у праскозорје, као магнетом лепи.Руке ми хладне,образи румени, око срца топло, а душа у грудима, као чигра циганска, поиграва. Зима све ближа, а мени пролеће у глави, песму љубавну пева.Знам видећу те, усне чудновате да бар једном пољубим, само немој ником да кажеш, тако ти осмеха тог срамежљивог...