Тражим те упорно, у тмини свакидашњих заблуда. Осврћем се, погледом лутам, а знам да ниси ту. Руке ми везане, на ногама окови,гласа не пуштам.
Поглед, додир, топлина, мирис твој, све ми то недостаје. Само бих да те љубим, да видим осмех среће, на лицу жене са тако дугим ногама и тихом ватром у очима...Знаш, много причам...Сутра кад дођеш,без речи ћу те узети...
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши