Мрњау...

Знам да ћу заувек остати песник у покушају. Немам ја дар да упишем емоцију у слова.Ипак, негде се надам, те твоје очи, ако ме не убију, можда, ипак некад и начине од мене поету, стихоклепца, који свој бол, искушења, радости и туге сажима у речи и реже осећања на кришке и режњеве...

Док тешко дишем и увлачим у плућа дим цигарете познатог произвођача, испунићу ти једну жељу. Мачко, док те мазим по леђима и док ми прсти клизе низ кичму све што имам да ти кажем, а знам да то волиш је једно велико мрњау!