Остало је само ћутање

Снег је велики...

Нисам мислио да ћемо овако разговарати, али Боже мој...Добро си?
Твоје очи говоре више него што би то волела.
Увек су те одавале.
Чини ми се да си се заиграла.
Мала, пази шта радиш,
снег је велики,
али не заборави
лако се топи...



И шта ћемо сад...

Сећаш се када смо причали
о томе како ћемо...
Или да то оставим за други пут,
чини ми се
још увек ниси спремна за истину.
Ипак,
сети се
лаж је почетак свих грехова...



Црв

Дајем ти ову јабуку,
од срца,
без речи.
Погледај је добро.
Она је као наша љубав.
Наизглед савршена,
али довољан је мали црв
и крај.



Сваки пут понедељак...

Црква на Опленцу,
мирис дуња,
киша у октобру,
загрљај на великој плажи
и чудо - сваки пут понедељак.



Памтим...

Имала си ону жуту мајицу
на бретеле
и плакала си.
Као и увек,
онако женски
са циљем.
Да ли је могуће да и за тебе важи
да је жена превртљива
као на ветру лишће...



Само се сети...

Нећеш се ти наљутити,
можеш да фолираш,
али 'ајде да те подсетим:
Ако већ и ту чујеш моју мисао,
рече у себи море,
зар ниси упамтила лепа планино,
колико смо пута казали
док смо учили:
Напад је почетак пораза,
Залет је урлик за милошћу,
Праотац борбе је паника...
Знаш ко је то написао :)



Помирење...

Ухватио сам једном лептира
и одлучио да сачекам.
Између дланова
мало се мешкољио,
а онда се умирио.
Помирио се.
Отворио сам дланове,
а он је и даље непомично стајао.

Гледали смо се
и као да смо се један другом осмехнули
пре него што је раширио крила и полетео.
Мала,
где је нестао твој осмех?
Ко је украо
твоје насмешено лице?
Не плаши се
све ће бити ок.
У реду је...



Борин цитат...

Те ноћи дуго смо ћутали.
Рекла си само
како је некад лепше
ћутати
него говорити
бесмислице.

Шта год да сам рекао
било би сувишно.
Зато опрости,
ако сам нешто изговорио
што није требало.
Више се стварно не сећам...
Увек сам умео боље
да слушам него да говорим,
али тада сам знао,
што рече Бора Чорба,
остало је само ћутање...