А могло је боље...

Скривена

Сваки твој дрхтај урезао ми се у срце. Сваки твој осмех налази се дубоко у мојим грудима. Сваки твој трептај је у мом оку. Сакрио сам те на скровито место и не можеш да побегнеш.



Краљ лавова

Читао сам ових дана ону дечију - "Краљ лавова". Сетио сам се, да сам заборавио. Никад не питај ко си ти, него запитај се ко си ти... Да ли си спремна да покушамо поново да заронимо и држимо ваздух док не почне да нам бубња у глави. Гледам те и видим. Кад би само знала...



Тачке...

Твоје усне увек погађају она места на мом телу која су на неки чудан, деликатан начин била тајновита и незанимњива за све остале жене које су ме љубиле. Твоји прсти знају да пронађу те тачке на мом телу где се састају најтананија влакна и где се буде она осећања која у себи носе те непоновљиве љубавне поруке. Волим те и то никад немој да заборавиш...



А могло је боље...

Покушала си да ме провоцираш говорећи да је љубав прецењена и да је превише речи потрошено узалуд. Да љубав не заслужује да се о њој прича и да се она носи у срцу. Да је немерљива и да свако преиспитивање на ту тему већ је сигуран корак ка безнађу усамљених. Гледао сам те и ништа нисам разумео. Моја душа, већ тада је била ухваћена дубоко у мрежу у којој љубав станује само у речима. Послала си ми јасан знак који нисам разумео.Као и сваки тупан превидео сам скривену поруку, јер мислио сам да лупеташ, чисто онако да не ћутимо, јер тишина међу нама је била увелико неподношљива. Није ми падало на памет да знаш шта радим. Да сваки пут када ми окренеш леђа, страхујем од твог освртања.
Очигледно си ме преценила, јер моја моћ претварања још једном је победила. На жалост.А могло је боље...



Моја орхидеја...

Да ли да ти кажем и ово, или још једном да склопим усне и полако кренем? Да ли ће речи нешто променити и донети у наш живот неку нову осећајност? Нисам сигуран, јер бојим се мала да се више стварно не разумемо и свака нова реч само може да роди конфликт и онај несносан осећај инфериорности и сазнања да више нема повратка и да смо једно другом испричали све приче.Зато буди ми добра и узми ову белу орхидеју.Знаш да је многи називају краљица цвећа. Стотинама година орхидеје су предмет магичног обожавања. То што се ми више не разумемо, не значи да ти више ниси моја орхидеја...



О судбини (Уз захвалност Весни Б)
Судбина је чудна ствар...не пита, не тражи одобрење, дође попут лопова и направи неред. И онда се смеје из прикрајка...И не постоји ништа, што можеш учинити да је зауставиш. Не можеш је купити, потпупити, заобићи. Брига њу ако имаш "педигре" као господско куче, кућу на лакат, или си само мали, безначајни миш који се боји и своје сенке...БУУУ!!!!
Можеш се закључавати, прогутати кључ...не вреди. Наћи ће те. Заскочити кад се најмање надаш. Не можеш побећи. Не постоји место где се можеш сакрити.И коначно, што се више бориш против ње, пораз је све тежи. И зачас постанеш само још један Васа Ладачки...