Пробудила се љубав, пробудио се и живот...

Осећаји око нас...

Ето и ти си се јавила...Занимљиво, нисмо се дуго ни чули ни видели. Биће да и ти нешто знаш. Све што си чула - истина је. Све што ти нису рекли - не постоји. Волео бих да си ту. Осетим мирис - Ђорђо... Милано, Венеција,Трг Светог Марка. Зажмури и осети...



Укус твојих усана

Када бих само могао да дохватим оне трешње са Брациног салаша, наберем јагоде из баба Јованкине баште, захватим воде из Војиновог бунара, провозам се сулкама главном улицом, загризем кифлу старог Лајоша, обујем каљаче покојног деда Милутина и ех, када бих могао да осетим укус твојих усана.



На левом рамену

Знаш никад те нисам питао - када си отишла, када си преломила, спаковала своје ствари и пошла у далеки свет, да ли си осетила један поглед који те прати. Да ли си осетила оног малог анђела чувара на свом левом рамену...



Цитирала си Толстоја

Тог 19. децембра напунила си осамнаест година.Ха,ха,ха, рекла си ми да си се тад први пут напила и да ти је било ужасно лоше. Ноћ смо провели на оном старом, заборављеном гробљу и водили смо љубав, онако клиначки у заносу, мислећи како смо коначно постали одрасли.Били смо заправо тек на почетку. И било ми је чудно да девојка која је тек напунила 18 година цитира Толстоја: "Пробудила се љубав, пробудио се и живот".



Променуо сам се...

Знаш, изненадила си ме. Мислио сам да се нећеш баш одмах јавити. Али видиш, изгледа да сам заборавио са ким имам посла. Заборавио сам на твој ентузијазам, твоју посвећеност, твоју потребу да се све дешава одмах и сад. Превидео сам све оне разлоге збг којих нисмо никада могли да се потпуно разумемо. Теби је било важно да кад се каже у седам, то буде у седам, а мени је само било важно да то буде. У седам, осам, у чему је проблем?! Значи, ниси се променула... Дивно, јер ја сам се променуо...



Завидан...

Тог уторка имала си на себи ону тиркизно плаву индијску хаљину, којој сам тако завидео, јер је нежно миловала твоје глежњеве на ногама које су се, барем сам ја то тако видео, љубиле са летњом прашином на старом земњаном путу који је водио до Брациног салаша. Лежао сам испод старог ораха и читао Буковског. Када си ме угледала потрчала си машући неком старом књигом. Помислих опет ће да гњави неком глупом љубавном поезијом. Хм, није било тако. Били су то Андрићеви "Знакови поред пута". Купила си ме за сва времена...



Где смо то пошли...

Последњи пут када смо се видели, са тобом су биле две мале девојчице. Казала си и упознала ме - Јулија има четири, а Магдалена 6 година. Ово су моје ћерке, а овај чика је моја прва и једина веееелика љубав у животу. Шта се то десило са нама, где смо пошли и да ли смо добро одабрали...



Празнина

Немој више ништа да ме питаш, време је изгубило на цени. Мислим чак да је и љубав прецењена, али хајде да оставимо нешто и за други пут.Трећи, четврти...Недостајеш ми.



Речи и ћутање...

Ђуре Салаја 25, мемљива изнајмљена соба, Младен у Хрватској, а ти и ја након неколико појединачних љубавних бродолома, у летњем зноју, голи испреплетених удова на кревету у одватно прљавој постељини, као никад до тада. Рекла си - о овоме никоме ни реч. Ћутао сам све време, а ти си причала и причала и причала...